Законом о социјалној заштити („Службени гласник Републике Српске“, број: 37/12) утврђена су следећа основна права, и то:
– Новчана помоћ,
– Додатак за помоћ и његу другог лица,
– Подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју,
– Смјештај у установу,
– Збрињавање у хранитељску породицу,
– Помоћ и њега у кући,
– Дневно збрињавање,
– Једнократна новчана помоћ и
– Савјетовање
Приоритетно наведена права у социјалној заштити, оставрују лица која су неспособна за рад, без личних примања и породичне подршке, као и подршке сродника, те лица која због физичког или здравственог стања зависе од помоћи другог лица, те лица која се специфичној околности нађу у стању социјалне потребе.
1. НОВЧАНА ПОМОЋ
Новчана помоћ служи за задовољавање оснвних животних потреба. Корисник новчане помоћи може бити појединац, чланови породице или породица у цјелини.Новчана помоћ се исплаћује мјесечно. Корисник новчане помоћи који не може остварити здрвствено осигурање по другом основу остварује здравствено осигурање из буџетских средстава намјењених за остваривање права на новчану помоћ.
2. ДОДАТАК ЗА ПОМОЋ И ЊЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА
Право на додатак за помоћ и његу другог лица има лице старије од три године које због тјелесних, менталних, чулних поремећаја, изражених промјена у здравственом стању неопходна стална помоћ и њега другог лица, под условом да ово право не може остварити по другом основу и не користи право на смјештај у установи социјане заштите.Право се може оствари као трајно или повремено. Право могу оставрити лица која су трајно или дјелимично зависна од помоћи његе другог лица. Право на додатак за помоћ и његу другог лица се исплаћује мјесечно.
3. ПОДРШКА У ИЗЈЕДНАЧАВАЊУ МОГУЋНОСТИ ДЈЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ
СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Право на подршку у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју имају дјеца и омладина са физичким, менталним, чулним и комбинованим сметњама у развоју код којих је извршена процјена потреба и усмјеравање дјеце и омладине, а која су послије завршене основне школе, а најкасније до навршене 30 године живота, укључена у процес образовања, а то право не могу остварити по другом основу.
Ово право се остварује у виду накнада за: трошкове смјештаја и трошкове градског, односно међуградског превоза у висини износа цијене мјесечне карте.
Дјеци и омладини упућеној на образовање ван мјеста пребивалишта, осим трошкова превоза, призанју се и трошкови превоза до мјеста пребивалишта једном мјесечно у висини стварних трошкова најниже цијене карте јавног саобраћаја.
4. СМЈЕШТАЈ У УСТАНОВУ
Смјештај у установу обухвата збрињавање у установу социјалне заштите и другу установу која се налази ван система социјалне заштите, а примјерена је и испуњава услове за збрињавање корисника социјалне заштите.
Смјештај у установу социјалне заштите остварује се избором и упућивањем корисника у одговарајућу установу у којој се обезбеђује: становање, исхрана, одијевање, њега, помоћ, брига, васпитање и образовање, оспособљавање за привређивање, радне, културно-забавне, рекреативно-рехабилитационе активности, здрвствена заштита и друге услуге.
Смјештај се врши на основу рјешења надлежног Центра за социјални рад, уз предходно проведен поступак укупног стања корисника и сагледавања других облика збрињавања и на основу стручног мишљења да је збрињавање у установу неопходан облик заштите.
Право на смјештај у установу има:
– дијете без родитељског старања, до повратка у властиту породицу или збрњавања у у породицу усвојиоца или хранитељску породицу, до звршетка редовног школовања, најдуже до 26. године живота, а не дуже од 6 мјесеци након завршетка школовања,
– дијете са потешкоћама у развоју које нема услова да остане у својој породици и када је то неопходно ради чувања и васпитања, школовања, оспособљавања или психосоцијалне рехабилитације, док траје потреба за овим обликом заштите,
– дијете чији је развој ометен породичним приликама до повретка у властиту породицу,
– дијете са друштвено неприхватиљивим понашањем, док трају разлози за овим видом социјалне заштите,
– дијете жртва насиља, док трају разлози за овим видом социјалне заштите,
– дијете жртва трговине, док трају разлози за овим видом социјалне заштите,
– пунољетно лице са инвалидидтетом и тешко хронично обољело лице које није у могућности да самостално живи у породици због неповољних здрвствених, социјалних, стамбених и породичних прилика и лица са поремећајима у понашању,
– старије лице које због неповољних социјалних, сатмбених или породичних прилика није у могућности да живи у породици, односно домаћинству,
– пунољетно лице жртва насиља у породици,док трају разлози за овим видом социјалне заштите,
– пунољетно лице жртва трговине људима, док трају разлози за овим видом социјалне заштите,
– трудница и родитељ дјетета до годину дана живота дјетета ако је други родитељ дјетета умро, нестао, погинуо, извршио насиље у породици, коме су усљед материјалне необезбјеђености, неријешеног стамбеног питања, нарушених породичних односа и сличних ситуација потребан повремени смјештај,
– лице које се нађе у скитњи или просјачењу или му је због других оправданих разлога потрбан привремени смјештај.
5. ЗБРИЊАВАЊЕ У ХРАНИТЕЉСКУ ПОРОДИЦУ
Збрињавање у хранитељску породицу је облик збрињавања корисника у породицу која му обезбјеђује задовољавање основних животних потреба, која брине о личности корисника и помаже му у остаривању његових права и извршавању обавеза.
Право на збрињавање у хранитељску породицу има лице које има право на смјештај у установу.
Хранитељска породица је породица са једним или више пунољетних лица која се бави услугама збрињавања дјеце или пунољетних лица, за коју је извршена процјена или оспосбљавање за хранитељство, којаиспуњава прописане услове и остварује накнаду за своје пружене услуге.
6.ПОМОЋ И ЊЕГА УКУЋИ
Право на помоћ и његу у кући обезбјеђује се старијем изнемоглом лицу, тешко обољелом лицу и другом лицу које није у стању да се брине о себи.
Помоћ и њега у кући обухвата обављање кућних послова, одржавање личне хигјене, набавку хране и организовање исхране и задовољавање других свакодневних потреба.
Помоћ и његу у кући може пружати установа социјалне заштите, удружење грађана, вјерска заједица и друго правно лице које испуњава услове за реализацију овог права.
7. ДНЕВНО ЗБРИЊАВАЊЕ
Право на дневно збрињавање обухвата различите врсте организованих дневних услуга и боравака изван властите породице кроз које се обезбјеђују исхрана, њега, чување, брига о здрављу, васпитању и образовању, психосоацијална рехабилитација, радна окупација и друге услуге.
Дневно збрињавање може се обављати у другој породици, установи социјалне заштите, засебним центрима или дневним боравцима које организују и пружају јавне установе, удружења грађана, вјерске заједнице и друга правна лица.
Право на дневно збрињавање има дијете и пунољетно лице које има право на смјештај у установу или хранитељску породицу и друго лице које због својих психосоцијалних тешкоћа и других неповољних животних околности има потребу за овим обликом заштите, на основу рјшења Центра.
8. ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА ПОМОЋ
Право на једнократну новчану помоћ обезбјеђује се појединцу, члановима породице или породици у цијелини који се тренутно нађу у стању социјалне потребе због сиромаштва, претрпљене елементарне непогоде, ратног стања, избјеглиштва, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дуготрајног лијечења, отпуста из установе или других непредвидивих околности.
9. САВЈЕТОВАЊЕ
Савјетовање је системска и програмирана стручна помоћ коју реализују стручни радници примјеном метода социјалног рада и других друштвено-хуманистичких наука, а чија је сврха помоћ појединцу, члановима породице или породице у цјелини у развијању, допуњавању, очувању и побољшању властитих социјалних могућности, а у случају болести, старости, инвалидности, незапослености, смрти блиских лица, проблема у васпитању дјеце и у односима родитења и дјеце, проблема ризичних понашања дјеце и омладине, проблема брачних и ванбрачних односа, закључењу брака, насиља у породици, укључивања у свакондневни живот након дужег боравка у институцијама, остваривање појединих социјалних права, те у другим неповољним социјалним околностима и кризним ситуацијама.
УСЛУГЕ У ПОРОДИЧНО-ПРАВНОЈ ЗАШТИТИ
– Провођење поступка мирења,
– Савјетодавна помоћ у превазилажењу партнерске дисфункционалности,
– Психосоцијална помоћ у случају насиља у породици,
– Помоћ у остваривању контакта родитељ – малољетно дијете,
– Психосоцијална помоћ дјетету и родитељима у превазилажењу развојних тешкоћа код дјетета,
– Психосоцијална помоћ дјеци у случају насиља у породици,
– Психосоцијална подршка особама са онеспособљењем и сметњама у психичком развоју и њиховим породицама,
– Старатељство над малољетним лицима,
– Старатељство над пунољетним лицима,
– Стартељство за посебне случајеве,
– Вођење евиденције лицима под старатељством,
– Усвојења,
– Процјена стања и личности малољетних деликвената и процјена стања за потребе суда,
– Провођење судских мјера према малољетницима.
ПРАВА ИЗ ДЈЕЧИЈЕ ЗАШТИТЕ
– Додатак на дјецу је новчано давање које остварује породица за друго, треће и четврто рођено дијете, ако остварује приход испод нивоа утврђених према позитивним прописима до 15 године живота, ако су на редовном школовању. Дјеца са сметњама у развоју, дјеца без родитељског старања, дјеца погинулиих бораца и ратних војних инвалида условима предвиђеним Законом о дјечијој заштити.
– Матерински додатак је које оставрује незапослена мајка за прво, друг и треће рођено дијете ако испуњава услове предвиђене Законом о дјечијој заштити,
– Право на рефундацију исплаћене нето плате за вријеме кориштења породиљског одсуства припада послодавцу запосленог родитеља до 11 односно 17 мјесеци старости дјетета зависно од редослиједа рођења,
– Право на опрему новорођенчета остварује мајка за свако рођењо дијете независно од материјалних услова и редослиједа рођења,
– Право на рефундацију испалћене плате за пола радног времена остварује запослени родитељ, ако је налазом и мишљењем љекара предвиђена појачана брига и њега дјетета са посебним потребама,
– и друга права по Одлуком Владе РС за подршку у популационој политици.
